Tamo gde rakovi pevaju, profesionalni kritičari filma mnogo seru.

Ovaj film faktički od svog izlaska čeka da ga pogledam, ali sam pročitao uglavnom mnogo loše kritike o njemu što me je i odbilo da ga ne gledam. Posle skoro dve godine na preporuku jedne devojke sam ga odgledao jer mi je rekla da je njena drugarica plakala kad se film završio.

Kritika filma uglavnom se svodi na to je film površan u odnosu na knjigu, da rigidan jer se oslanja na naraciju, pravolinijski tok priče sa flashback-ovima, da glavna junakinja ima šiške i depilirane noge a pri tome živi u napušetnoj kolibi ostavljena od svih u sred močvare, da nosi Levis farmerkem, itd.

Moja preporuka je da zanemarite kritičare i date ovom filmu priliku jer svakako da običnog gledaoca neće ostaviti bez emocija.

Ukratko: Introvertna glavna junakinja odrasta okružena stalnom opasnošću u porodici, okolini, zajednici i ljubavnom životu. Sebe pronalazi u proučavanju močvare u kojoj živi i izradom ilustracija njome inspirisane. Kao „Devojka iz močvare“ naučila je da „svako stvorenje radi ono što mora da preživi. I da ponekad, da bi plen preživeo, predator mora umreti.“… jer priroda ne zna za moralnost.