Porodična drama smeštena je u čileanskom rudarskom mestu čiji stanovnici žive od nedelje do nedelje, a gledanje filmova u bioskopu postaje gotovo poput verskog običaja.

Porodica glavne junakinje strogo poštuje ovaj običaj sve dok glavu porodice ne zadesi nesreća zbog koje više ne mogu da priušte bioskopske karte za sve, već samo za jednog člana, čiji će zadatak biti da prepričava filmove ostalima. Najmlađi član porodice, mlada devojka, tada otkriva svoj talenat za prepričavanje filmova, i na taj način počinje da doprinosi porodičnom budžetu.

Centralni lik filma je upravo ta devojčica čije odrastanje pratimo uz njen specifičan talenat. Prva polovina filma u potpunosti se oslanja na njenu sposobnost, ali kako radnja odmiče, taj njen dar postaje skrajnut jer televizija polako preuzima primat nad bioskopom, pa stanovnici rudarskog gradića više nemaju potrebe za njenim prepričavanjem. To je ujedno i najveća mana ovog filma—motiv koji snažno dominira prvom polovinom, potpuno iščezava kako se bliži kraj.

Očigledno je da je dobra ideja sa početak, nije razvijena kako treba, pa su dozvolili da priča postane razvodnjena. Zapravo, moglo se da iskoristi pomenuti motiv da glavnu junakinju dodatno poguraju kroz život, omogućivši joj, recimo, da svojim talentom ostvari filmsku karijeru koju njena majka nikada nije mogla, što bi filmu dalo snažniji dramski završetak.

Sve u svemu, film je gledljiv zahvaljujući dobroj režiji i produkciji, pa prosečan gledalac verovatno neće ni primetiti njegove mane u priči—posebno ljubitelji porodičnih drama ispunjene redovima srećnih i loših trenutaka.